РАЗВОЈ ДЕЧЈЕ ХИРУРГИЈЕ У СРБИЈИ
Радослав Р. Лукач, Душан Р. Шћепановић

Пионирски кораци и зачетак дечје хирургије у Србији везани су за име др Димитрија Јовчића, париског ђака и потоњег професора Медицинског факултета у Београду и академика САНУ, који се по завршетку Првог светског рата, као млад специјалиста за дечју хирургију вратио из Париза у земљу. Његов долазак је био праћен надом да неће бити већих проблема око признавања дече хирургије, као самосталне дисциплине. На жлост, у почтку ни он, ни дечја хирургија, нису наишли на разумевање тадашњих ауторитета из кругова општих хирурга.

Први одсек дечје хирургије отворен је 1921. године, при дечјем одељењу Опште државне болнице у Београду. Управник дечјег одељења био је др Миленко Матерни, а одсеком дечје хирургије руководио је др Димитрије Јовчић. Тек после дуже времена отвара се прво одељење дечје хирургије и то заслугом великог хуманисте и пријатеља нашег народа, солунског борца, енглеске лекарке, госпођице Mackwell. Др Mackwell је у Београду организовала енглеско-српску дечју болницу у Вишеградској 24, која је у свом саставу имала и одељење дечје хирургије, којим је руководио Др Јовчић (1923.година).

Треба поменути још две личности које су допринеле опстанку и развоју дечје хирургије. Након затварања енглеско-српске болнице 1932. године, Проф. Др Леон Коен уступа део просторија хируршке клинике, којом је руководио, за рад дечјег хируршког одељења (зграда Прве хируршке клинике). Због несхватања значаја дечје хирургије и њеног непризнавања као самосталне дисциплине, дечје хируршко одељење се 1938. године сели у зграду кожног, а затим ушног одељења, где остаје све до почетка Другог светског рата. Други човек који има заслуге за развој дечје хирургије је професор педијатрије Др Матија Амброжић. Он је веома врзо и далековидо схватио да је развој педијатрије уско везан за развој дечје хирургије. Његовом заслугом почела је изградња нове дечје клинике са 180 болесничких постеља, од којих 80 за дечју хирургију. Нова зграда, завршена 1940. године, у Тиршовој улици број 10, била је пројектована према до тада најстрожијим европским критеријумима за дечју болницу. Али, остварење великог заједничког сна Проф. др Матије Амброжића и Проф. др Димитрија Јовчића је одложено за неколико година, јер је избио Други светски рат.

У предратном периоду свог развоја, и поред свих тешкоћа, дечја хирургија је остварила значајан напредак, који је био заснован на учењу водећих дечјих хирурга Европе, Сорела, Броке, Омбредана (Sorel, Brock, Ombredanne) и др. У свом неуморном пионирском раду Проф. др Јовчић је имао вредног сарадника. Био је то др Светислав Стојановић, касније професор Медицинског факултета у Београду и управник ортопедске клинике. Осим њега, на одељењу за дечју хирургију започели су рад др Милун Митровић, будући примаријус и оснивач дечјег хируршког одељења у Нишу, др Јелена Ђоковић, касније примаријус и оснивач дечјег хируршког одељења у Подгорици, др Климентије Крстић, који је једно време радио у Скопљу и Охриду, а радни век завршио 1969. године као професор и управник дечје хируршке клинике у Београду, др Илија Стојимировић, доцент, кога је прерана смрт однела 1963. године са места управника дечје хируршке клинике у Београду, др Срдан Рајић, примаријус, велики ентузијаста и заљубљеник у дечју хирургију, др Ђура Местеровић, који је скалпел заменио пушком и младост провео у рововима Шпаније, др Васић, који је касније радио као хируг у железничкој болници, а затим отишао у Париз где је докторирао у првим послератним годинама.

У време између два рата постојале су углавном две стручне преокупације дечјих хирурга, ургентна стања и ортопедска обољења, која су представљала прави социјално-медицински проблем. У то време харала је остеоартикуларна туберкулоза, коју су фаворизовали немање туберкулостатика и лоши услови живота. Значајан проблем су биле урођене аномалије, првенствено урођено исчашење кука. Предратно дечје хируршко одељење било је тада једино у Југославији и пресељењем у нове просторије 1947. године добило је статус клинике. За првог управника клинике постављен је Проф. др Димитрије Јовчић, који је на тој дужности остао до пензионисања 1962. године.

Послератни развој дечје хирургије могао би се поделити на два периода. Први период, од 1947. године до 1965. године карактерисала је стручна униформност. Није било диференцијације дечјих хирурга на субспецијалности, због малог броја лекара, а изузетно богате патологије. Други период, од 1965. године до данас, карактеристичан је по даљем усавршавању дечјих хирурга по областима, који су без парцијализације целокупну проблематику дечје хирургије подигли на највиши стручни ниво.

Развој дечје хирургије пратио је развој и напредак друштва. Све бројнија и разноврснија патологија постављали су нове захтеве који нису могли бити решавани старом организацијом рада преко општих одељења. Перспектива развоја је виђена у формирању појединих служби уже специјалности, па су многи лекари, поред дипломе дечјег хирурга завршили и друге специјалности (ортопедија, урологија, неурохирургија и пластична хирургија). На чело нових служби долазе већ афирмисани дечји хирурзи. На тај начин је Дечја хируршка клиника у Тиршовој постала високо специјализована установа оспособљена да стручно покрије целокупну хируршку патологију дечјег узраста. Већ 1948. године дечја хирургија је уврштена у наставни програм редовних студија, најпре у оквиру катедре за педијатрију, а потом, од 1962. године у оквиру катедре за хирургију. Настава из дечје хирургије започела је са једним наставником, а то је био Проф. др Димитрије Јовчић. 1986. године у настави је било три редовна професора, 6 доцената и један асистент. Медицински факултет и катедра за хирургију у то време још увек нису у настави дали дечјој хирургији место које јој припада. И поред изузетних напора у здравственој и наставној делатности, лекари дечје хируршке клинике нису запоставили ни научно-истраживачки рад. Редовно учествују на свим домаћим и најзначајнијим светским скуповима везаним за област њиховог рада. Из тога је до 1986. године проистекло 12 докторских дисертација, 10 магистарских радова и више стотина стручних радова који су публиковани у домаћим и страним часописима.

Универзитетска дечја хируршка клиника је одшколовала целокупни кадар дечјих хирурга у Србији, као и већину специјалиста из области дечје хирургије из других република тадашње Југославије. На клиници је обављана редовна и последипломска настава у оквиру наставе медицинског факултета, спровођени су разни курсеви, усавршавања у струци, а обављана је и настава за средњи медицински кадар.

У даљем излагању, у кратким цртама изнећемо хронолошким редом како су осниване друге дечје хируршке установе у Србији.

Ниш – Клиника за дечју хирургију

У Нишу је 9.03.1953. године основано одељење за дечју хирургију и ортопедију, којим руководи др Милун Митровић. Одељење се састојало од две болесничке собе и радило је у оквиру опште хирургије. Почетком 1955. године одељење је пресељено у нове просторије са 7 болесничких соба и укупно 60 постеља. Ту наставља рад до 1. 07. 1971. године када је пресељено у испражњене просторије гинеколошко-акушерског одељења опште болнице и прераста у Клинику за дечју хирургију која има 80 постеља и две операционе сале.

Октобра 1958. године, Прим. др Милун Митровић оснива у Соко Бањи Стационар за коштано-зглобна обољења код деце (30 кревета), првенствено намењен за лечење коштано-зглобне туберкулозе код деце. У стационару је стално радио један лекар опште праксе. 1963. године стационар прелази у адаптирану зграду са 80 кревета. Према постојећим потребама, 1965. године примљен је лекар за специјализацију дечје хирургије др Владимир Живановић. Од 1968. године стационар успоставља сарадњу са дечјом хируршком клиником из Београда. Завршетком специјализације из дечје хирургије и доласком др Владимира Живановића стационар прераста у Завод за коштано-зглобна обољења за продужено ортопедско хируршко лечење и рехабилитацију деце.

1986. године, Клиника за дечју хирургију у Нишу има 10 дечјих хирурга, 3 анестезиолога и 41 лекара на специјализацији. Поред здравствене делатности успешно се изводи и настава из дечје хирургије на медицинском факултету у Нишу, као и постдипломска настава и научно-истраживачки рад. До тада је успешно одбрањено 7 докторских теза, 3 лекара су произведена у звање професора, два у звање доцента, један у звање асистента и један у звање примаријуса. Исте године започета је изградња нове зграде, између осталог и за смештај Клинике за дечју хирургију.

Нови Сад – Клиника за дечју хирургију

Децембра 1953. године шеф хируршког одељења главне покрајинске болнице у Новом Саду, Прим. др Владимир Јаковљевић одваја болесну и повређену децу у посебне две болесничке собе са 16 кревета, а специјалисту опште хирургије др Душана Јовановића, каснијег директора клинике за дечју хирургију у Новом Саду, упућује на специјализацију из дечје хирургије на дечју хируршку клинику у Београду. Након положеног специјалистичког испита почетком 1956. године, будући професор, др Д. Јовановић се враћа у Нови Сад и формира Одељење за дечју хирургију са 20 кревета, у саставу опште хирургије. Априла 1957. године најпре се оснива Одсек за дечју хирургију смештен у адаптирано крило зграде Хируршког одељења са 32 кревета, а потом децембра 1959. године исто прераста у самостално болничко одељење за дечју хирургију. Почетком 1977. године одељење се пресељава у наменски зидану зграду Института за здравствену заштиту мајке и детета, има 85 постеља и формирају се посебна одељења, за неонаталну и абдоминалну хирургију, одељење за ортопедију, урологију, одељење за анестезију и интензивну негу, грудно и неурохируршко одељење, пријемно поликлиничко одељење и операциони блок. 1986. године постојало је 16 дечјих хирурга и 6 анестезиолога. Поред здравствене делатности лекари клинике су успешно одржавали наставу дечје хирургије на Медицинском факултету у Новом Саду, као и последипломску наставу, са два професора, два доцента и 8 асистената. До тада, 4 лекара су одбранила докторску тезу, а 3 магистарски рад.

Приштина – Дечје хируршко одељење

Почетком 1957. године у Приштини је при општој хирургији у болници почео да ради Одсек дечје хирургије. Први дечји хирург који је водио овај одсек био је Прим. др Пера Радојковић, који је овде радио све до 1. јула 1962. године, када прелази у Институт за мајку и дете у Новом Београду. 1971. године долази са специјализације др Укели и одсек прераста у одељење са 30 кревета. 1986. године одељење се налази у саставу хируршко-ортопедске клинике и има три дечја хирурга, два лекара на специјализацији, а један дечји хирург је одбранио докторску дисертацију. Одељење има једног професора и једног асистента на Медицинском факултету у Приштини.

Нови Београд – Клиника за дечју хирургију – Институт за мајку и дете

Дечја хируршка клиника Института основана је децембра 1962. године и у њој је почело да ради 6 дечјих хирурга. На челу тадашњег хируршког одељења био је Асс. др Душан Бајец, касније професор Медицинског факултета у Београду. Остао је на челу ове установе до 1981. године, када за руководиоца долази Прим. др Драган Олујић. Капацитет дечјег хируршког одељења Института био је око 80 постеља. Брзо се развија у високо специјализовану дечју хируршку установу школујући своје кадрове у иностранству (САД, Енглеска, Немачка, Шведска, Швајцарска и др.). Убрзо се развијају субспецијалистичке службе на чије чело стају афирмисани дечји хирурзи Института. 1972. године формира се више специјализованих одељења (ортопедија, урологија, пластична хирургија, абдоминална хирургија, грудна хирургија, неонатална хирургија, одељење интензивне неге и реанимације, ОРЛ одељење и офталмолошко одељење). 1975. године почиње да ради дечје кардиохируршко одељење, као прво специјализовано одељење у Југославији. Исте године Клиника је пресељена у нову, наменски зидану зграду за дечју болницу са 13 спратова, где је горњих 5 спратова припало дечјој хируршкој клиници. Ту постоји 5 операционих сала и посебна јединица интензивне неге за опште хируршке болеснике, јединица за интензивну негу и реанимацију септичких хируршких болесника, као и посебна јединица за интензивну негу и реанимацију кардиохируршких болесника. До 1986. године лечено је око 600 болесника код којих су урађене кардиохируршке операције, а од тог броја код око 400 болесника обављене су екстракорпоралне кардиохируршке интервенције на срцу код деце.
1986. године дечја хируршка клиника Института је располагала са 224 постеље и била је опремљена савременом опремем за дијагностику, а операционе сале савременим апаратима. Клиника је тада имала 25 дечјих хирурга, 3 дечја кардиохирурга, 4 дечја оториноларинголога, 3 дечја офталмолога и 10 анестезиолога-реаниматора. До тада је одбрањено 9 докторских дисертација, 2 магистарска рада и 10 дечјих хирурга је стекло звање примаријуса. Дечја хируршка клиника Института је наставна база Медицинског факултета у Београду, а учествује и у образовању и специјализацији педијатара и лекара из социјалне педијатрије.

Суботица – Одсек за дечју хирургију

У склопу хируршког одељења болнице, 1965. године оформљена је дечја хируршка соба, а 1968. године оформљен је Одсек за дечју хирургију, кога води дечји хирург др Петар Пушин. 1986. године одсек се налазио у новој згради опште болнице на истом спрату са педијатријском службом, имао је 17 кревета и у њему је радило два дечја хирурга.

Краљево – Служба дечје хирургије

Од 1969. године у општој болници у Краљеву, при хируршком одељењу постоји одсек дечје хирургије са 20 постеља. Одсеком руководи Прим. др Александар Миловановић. 1976. године одсек је прерастао у Службу за дечју хирургију и од тада има 25 постеља и 3 дечја хирурга.

Ваљево – Служба за дечју хирургију

1970. године за потребе дечје хирургије, у склопу службе опште хирургије, издвојене су 2 собе и 20 постеља, а 1971. године званично је основан Одсек дечје хирургије на коме ради и којим руковод др Живорад Борић. 1972. године одсек је пресељен у посебне просторије, одвојен од опште хирургије и конституише се Служба за дечју хирургију са 24 постеље и посебним операционим салама. Служба има једног дечјег хирурга, једног лекара на специјализацији и једног секундарца.
1984. године Служба дечје хирургије добија нове просторије у новоизграђеном хируршком блоку са 40 постеља, операционим салама и просторијама за интензивну негу. 1986. године у служби је радило три дечја хирурга, од њих један примаријус, један специјализант и два секундарца.

Крагујевац – Одељење за дечју хирургију

1. јануара 1974. године при хируршком одељењу Медицинског центра у Крагујевцу, у две болесничке собе, почео је да ради Одсек за дечју хирургију. На одсеку је радио и њим руководио један специјалиста опште хирургије и дечје хирургије Прим. др Милан Јеленић, са једним лекаром на специјализацији. 1978. године одсек је добио наменске просторије у хируршком блоку Клиничко-болничког центра и 1980. године прераста у Службу за дечју хирургију са 30 постеља и 4 кревета за мајке пратиље. Од 1981. године, осим здравствене делатности служба за дечју хирургију постаје и наставна база Медицинског факултета у Београду – Одељење у Крагујевцу. У настави учествују сви лекари, а посебно Асс. др Драган Ђоковић, касније професор Медицинског факултета у Крагујевцу. 1986. год у служби дечје хирургије раде 4 дечја хирурга и 2 лекара на специјализацији. 1987. године одбрањена је прва докторска дисертација и два лекара су стекла звање примаријуса.
Данас дечја хирургија функционише као самостално одељење КБЦ и у њему раде 5 дечјих хирурга и 2 лекара на специјализацији, одбрањене су 2 докторске дисертације и 2 дечја хирурга су у звању професора на предмету хирургија Медицинског факултета у Крагујевцу.

Зајечар – Одељење за дечју хирургију

Одељење за дечју хирургију у Зајечару основано је 1974. године у посебним просторијама педијатријског одељења, после повратка др Душка Миловановића са специјализације, који 1978. године прелази у Дечју хируршку клинику Института за мајку и дете у Новом београду, где постаје директор и руководилац те установе. У току 1978. године одељење ради без дечјег хирурга, а од почетка 1979. године одељење води др Мирослава Живкуцин, пензионисани дечји хирург из Дечје хируршке клинике у Тиршовој у Београду, која остаје да ради до 1984. године. 1986. године одељење има једног дечјег хирурга и једног специјализанта.

Ужице – Одељење дечје хирургије

Дечја хирургија у Ужицу започела је са радом 1975. године, као одсек у саставу опште хирургије по доласку са специјализације из дечје хирургије општег хирурга Прим. др Ивана Оташевића, који и руководи овим одсеком. 1981. године одсек прераста у самостално одељење. 1986. године на одељењу раде 4 дечја хирурга од којих су два магистри медицинских наука.

Сомбор – Одељење за дечју хирургију

Дечја хирургија у Сомбору почиње као одсек 1975. године у оквиру опште хирургије, после доласка са специјализације Др Драгана Богдановића, који 1983. године прелази у Нови Сад, а дечју хирургију воде општи хирурзи, све до 1985. године, до доласка са специјализације др Косте Васиљевића. Одсек има 7 кревета и један кревет у интензивној нези.

Сремска Митровица – Одељење дечје хирургије

Ово одељење почело је са радом јануара 1981. године по повратку са специјализације дечје хирургије општег хирурга др Немање Љубишића. Одељење ради и смештено је у две собе са 16 кревета у оквиру опште хирургије.

Ћуприја – Одсек за дечју хирургију

У Ћуприји је 1970. године отворен одсек за дечју хирургију и њим је руководио дечји хирург др Ђурић, који 1974. године одлази и наставља да ради у иностранству.